2008 година. Напокон се сакупи екипа кадра и довољно луда да покуша успон на Кајмакчалан. Често смо о томе разговарали, као нешто планирали, сви бисмо нешто ишли, али никако да кренемо... Сам Кајмакчалан и није неки захтеван врх. Иако је висок 2522 метра, до њега се може стићи аутомобилом, путем који је направљен након Првог светског [...]
По плану активности за јубиларну 2004. годину, у којој се обележавало 55 година од оснивања клуба, био је и првенствени зимски успон на највиши врх Проклетија – Језерски Врх (2694m). Дан први, 15. март: Један део екипе преспавао je у кафани код Евлијана и ту сачекао остатак групе планиране за успон на врх. Одлазимо до [...]
Лето 2004 Буди ме шкрипа дереза по залеђеном снегу, повремени ударци цепина и штапова, одсјаји батеријских лампи и неразумљиви гласови. У полусну схватам да су то први пењачи већ кренули пут врха. Гледам на сат – 03:00, знам да ускоро и ми треба, покушавам да заспим али не вреди, шкрип, шкрип, шкрип… не дозвољава. [...]
Лето 2004. Ока нисмо склопили. Блесави Баварци су током целе ноћи пијанчили у ресторану Studihutte (2803 m), и смирили су се тек око пола пет ујутру, управо онда када смо се ми спремали за успон на Грос Глокнер (3798 m). Напољу је почело да свиће. Свежина нам сече образе и уши и говори да ће [...]
Све је почело 5. августа 2003. Као и за сваку акцију, рано ујутро се завршавало са паковањем потребних ствари и хране за успон. Ни овај успон, успон на један од најтежих врхова Европе, није се разликовао по организацији од осталих на овој тури. Нисмо знали шта нас чека: глечер или сува стена, где су домови, [...]
Негде у марту 2003. године, са великом групом „Победаша“ и чланова још неких друштава, који су се спремали за поход са Владом Матковићем на највише врхове Алпа, стигосмо у долину Грбаје. Са њима смо попели Каранфиле Љиљашевића (први и други), и после њиховог одласка, решили да пређемо у исходну долину Ропојане, где смо, поред нашег [...]
Упишем ти ја 2001. године Шумарски факултет у Београду и видим у холу неке фотографије и обавештење да ПД „Оморика“ у тамо некој учионици у неко време одржава састанак. Након неколико неуспешних покушаја сконтам да тих састанака заправо и нема. Да скратим, некако нађем Рада Павловића и пријавим се за успон на Мусалу који је [...]
