Кањон Таре је уписан у Светску природну и културну баштину УНЕСКО-а. Уска кањонска долина Таре, прашума Црна Пода и Забојско језеро на Сињајевини, саставни су део НП „Дурмитор“.
„За Прошћенске планине не можете тако лако чути. Можда је то разлог што су остале ненаметљив мозаик исконске природе и сеоског живота. Ово није само бајковита висораван са чијих ивица пуца јединствен поглед на најдубљи европски кањон чувене РЕКЕ ТАРЕ, него је ретко парче земље које се бори за свој опстанак на једини могући начин – нудећи нам прилику да осетимо да смо само део природе а не њени господари“.
Стране Прошћенских планина према реци Тари су веома стрме, готово вертикалне а на самој површини ређају се врхови, вртаче и долови на којима се налазе напуштени катуни.
Црвена Локва (1648 м.н.в.) представља „највисочије насеље у општини Мојковац“.
А на овој планини се налази и место које се зове СВЕВИЂЕ…
„Некада људи назову нешто на најлепши могући начин. Они заиста имају неслућен потенцијал који мало користе за праве ствари: да скују реч која ће нам одмах све рећи о овом месту; ко није био на Свевиђу, не зна шта значи поглед и мир. Прича се и да човек који дође на ово место има неодољиву жељу да постане птица“ (Жарко Вучинић).
ВАШКОВО на који излазимо наредног дана је предео који се ретко обилази и са кога ћемо такође уживати у погледима на величанствен кањон реке Таре и са изузетним видицима, посебно са Ујача који се налази у непосредној близини места Радоњићи :).
А некада давно на простору око Таре, живело је Илирско племе Аутаријати. Они су отишли али су оставили у аманет, име по себи – Тара.
Друга легенда пак каже да је Тара настала из срџбе једне заљубљене виле, када ју је напустио наочит пастир са планине КОМ.
А у близини Прошћења, налази се и уски кањонски теснац Ђавоље Лази где се ток Таре, најдуже планинске реке у ЦГ, сужава на свега 2 до 3 метра. Овај „мост“ прескок некада је био једино место где би они најхрабрији, реку прескакали. Управо од овог теснаца, на судару Сињајевине и Прошћенских планина, почиње величанствен кањон реке Таре, дуг 78 км и дубок и до 1300 метара.
У кањонској долини реке Таре, између Бистрице и Добриловине, на висини од 950 метара, налази се и прашума Црна Пода. Овај комплекс борова је просечне висине 45 метара и старости око 400 година.
А код импозантне кривине Соколовина, на месту где почиње кањон Таре, налази се споменик чувеном Душану Булатовићу Џамбасу, легенди овог краја и истакнутом планинару, по коме познати планинарски клуб из Мојковца али и планинарски Меморијал носи име. Кад год би и данас неко споменуо Џамбасов меморијал, сећања би ме вратила и на моје планинарске почетке.
Џамбас, који се појавио и у филму Здравка Велимировића, рекао је: „Бити на Тари, а њен кањон не видети – то је једна страшна ствар! Просто си ту опкољен снагом природе. Онај ко то није видио, ништа није видио, онај ко је једном доживио, увек ће се враћати“.
Јер на странама кањона, ређају се литице и камените падине прошаране боровима самотњацима, листопадним омарима па и бујним листопадним и четинарским шумама. У литицама овог кањона, регистровано је чак 300 грла племените дивљачи – дивокоза док сама Црна Гора, са површином од непуних 14000 км2 је пета земља на свету по разноврсности своје флоре, са чак 3200 различитих биљних врста од чега 120 ендемских.
Водичи: Исидора Радоњић (МБ 810), телефон: 063 1 639 198; Златан Ђорђевић, Уна Матко (МБ 928).
Цена превоза: 9.500 динара
(обухвата изнајмљено возило са возачем, путарине, исхрану и смештај за возача за три дана путовања)
Смештај: у кампу у Мојковцу где увек одседамо када смо у овом крају. Цена смештаја (ноћење, доручак и боравишна такса) по особи је 12,5 евра (укупно 25 евра за две ноћи). Смештај се плаћа на лицу места домаћинима.
Документа: чланска картица са маркицом за текућу 2025. годину, лична карта и здравствена књижица.
Опрема: планинарски ранац, слојевита топла одећа, дубоке ципеле, камашне, кабаница, резервна преобука, шал, капа, рукавице, батеријска лампа и резервне батерије, штапови за ходање. Сви учесници акције ће благовремено, пре акције добити списак обавезне планинарске опреме за ову акцију.
Храна и вода: минимум 2,5 литара воде дневно, сендвичи, свеже воће, суво воће за 3 дана путовања. Доручак имамо у смештају а воде има на стази.
Пријаве и инфо код водича. Учешће се потврђује уплатом укупног износа на рачун клуба за који ћете добити фискални рачун. Инструкције за уплату ћете добити од водича, након што вам потврди да има места за акцију. Такође, уплате се могу извршити и на редовним састанцима клуба четвртком од 19 часова (Ђурина 3а). У случају одустајања наћи замену јер се новац не враћа.
Програм
Петак 20.06.2025.
Полазак у петак, 20. јуна у 14:00 са паркинга код Сава центра.
Долазак у смештај у касним вечерњим часовима. Вечера (опционо), слободно време и ноћење.
Субота, 21.06.2025.
Кружна стаза од Мрамора до највишег Љељеног врха 1856 метара кроз Буренски До, Ђатло, Павлово брдо преко Карауле, Студене воде и Паљика и катуна Црвена локва. Стаза првог планинарског дана дугачка је око 18 км са кумулативним успоном од око 700 метара и толико спуста. Потребно време за прелазак стазе је око 8 сати. Почетна надморска висина је 1200 метара а просечна висина на којој ћемо се кретати је око 1000 м.н.в.
Недеља, 22.06.2025.
Другог планинарског дана, идемо у ВАШКОВО. Недалеко од Прошћења, налази се овај предео који се ретко обилази и са кога ћемо такође уживати у погледима на величанствен кањон реке Таре и са изузетним видицима, посебно са Ујача. Земљиште је састављено од великих кречњачких масива, као што су: Ујач, Борова глава и Развршје и изломљених кречњачких плоча, али је један део састављен и од пешчаника, старих кристаличних шкриљаца и понегде магматске масе. На доста места из старих кристаличних шкриљаца провирују кречњачке стене или обратно. Дужина стазе је око 18 километара, кумулативан успон је око 800 метара и толико спуста. Просечна висина на којој ћемо се кретати је 1100 метара надморске висине. У питању је ауторска стаза Дејана Ранковића. Стаза је немаркирана и колико нам је познато, организована група, овуда никада до сада није прошла.
П.С. Молим вас да се припремите на могућа изненађења обиласка и локација која овде нису најављена, која се налазе у овом крају а мислимо да треба да их видимо заједно. Ал да не буде да вам нисмо рекли…
Планирани повратак у Београд је у касним вечерњим сатима, до 23:00.
Све фотографије: И. Радоњић.
Учесници акције планинаре на сопствену одговорност, уз дужно придржавање Правилника о безбедном извођењу планинарских активности Планинарског Савеза Србије: https://www.pk-radnicki.rs/wp-content/uploads/2024/12/P120-Prvilnik-o-bezbednom-izvodjenju-pl.-aktivnosti-16.11.2023.pdf
Напомињемо да према Закону о туризму (члан 86, став 4) за путовање није обезбеђена заштита у погледу гаранција путовања.
*Водич задржава право измене плана услед непредвиђених околности.