60 година од отварања Планинарског дома “Бранко Котлајић“

//60 година од отварања Планинарског дома “Бранко Котлајић“

У години великих јубелеја, на данашњи дан, 02. јула 2024. навршава се тачно 60 година од отварања нашег Планинарског дома “Бранко Котлајић“ на Проклетијама.

Како је текла изградња дома можете сазнати у наставку..

На годишњој скупштини Радничког у марту 1962. званично је поменута и затражена изградња дома. Оформљена је Комисија за дом у саставу: Бранко Котлајић, Жика Градишар и Павле С. Радосављевић. Већ половином априла исте године чланови комисије одлазе у општину Плав како би затражили локацију за дом, где добијају усмену сагласност од општинара и командира граничне чете и праве договор са власником земље. План је израдила Оља, сестра Бате Митрашиновића, а надзор је вршила Вјера Стаменковић, архитекта и члан клуба.

За зидарске радове је ангажован мајстора из Гусиња. То је Авдо Чекић, са сином Суљом. Песак се вади из пресахле грбајске Грље и Црне Доље. Њега на посебно направљеним дрвеним сандуцима довлаче, на по два коња до градилишта, Мехо Ђурковић и Шаћир Пјетровић. Камен се вади из развалина старе карауле, на араби са коњима превлаче Дураковићи – браћа Адем, Шабан и слепи Исо.

Током изградње дома, сво време се паралелно одржавао омладински алпинистички табор, са течајцима из Смедерава, а старешина омладинцима који су сво време помагали и у изградњи је била Милица Обрадовић, касније позната као мати Макарија из манастира Соколица.

Темељи су ископани те исте године. По обичају овога краја, заклано је јагње и темељи попрскани крвљу. Церемонијал-мајстор је био бата-Раде Петровић из Железничара, који је често ишао са Радничким. Он је и одрао и испекао јагње, које је у сласт поједено. Церемонији је присуствовао и нови командир карауле, Вељко Грба. Након одласка течајаца у помоћ су тад прискочили војници из карауле. Са њима су кровна конструкција и шиндра окончане  у рану јесен 1962.

Следеће, 1963. године, Авдо је опет био крај дома. Вршио је поправке које је направио ветар, дувајући кроз отворене калкане. Гусињски столар Рамо Ћосовић је направио прозоре са капцима, улазна врата и врата на трпезарији.

У лето 1964, поставиљени су подови, плафони, степениште, балкон, па чак и столови и клупе. Радове је изводио Иљо Радончић из Гусиња. Добили смо бесплатно металне кревете на спрат, са федермадрацима, и уз њих душеке. То лето, планинари су могли да уђу у дом.

Отварању дома у Грбаји, 2. јула 1964. године. присуствовали су председник општине Плав, председник месне заједнице, капетан, командир граничне чете из Плава, командир карауле, начелник СУП-а, планинари Ђеровице из Пећи и други гости….

Од тада је прошло много времена, дом је пркосио зубу времена деценијама, а планинари су се и даље окупљали у нашој каменој кући сада чак и више него раније, јер су технички и технолошки напредак учинили своје, свет је сазнао за скривени кутак Проклетија.

Радова на дому није било све до 2005. када нешто мало раније долази до озбиљног подмлађивања клуба  и стварања нове генерације заљубљеника у долину Грбаје,  дом и Проклетије. Почето је са ситним радовима, подзидивање, степениште итд, а затим 2011. следи реконструкција спаваоне на првом спрату. Струја се по први пут уводи у дом 2018.г, а затим у јесен 2020. године следи тотална реконструкција дома, са модерним спаваонама, кухињом, тоалетом и туш кабинама, а од прошле године уведен је и WI-FI.  

Сваке године Управа клуба улаже у модернизацију дома из својих скромних ресурса, желећи да омогући удобан боравак својим посетиоцима, али и да задржи нешто од оног старог шмека. Будућим генерацијама планинара нашег клуба остављамо у аманет дом на чување, а широкој планинарској заједници на коришћење као сигурно уточиште од свих временских прилика и неприлика док уживају у својим посетама Гусињу и долини Грбаје….

Делови текста преузети из књиге “Живот са планинама“, аутора Бранка Котлајића.

2024-07-03T08:51:04+00:00