За вечан помен нашем другару Милану Радовићу

//За вечан помен нашем другару Милану Радовићу

Са посебним пијететом и тугом опраштамо се од нашег друга Милана Радовића. Сви који га познају имају само речи дивљења и захвалности што су познавали човека великог срца, врсног планинара и спортисту, човека који је своју емоцију према планини делио са свима, истовремено поштујући планину, имајући обзира и према планини и људима. Увек је ишао спреман на планину, показујући јој и тако свој респект… О планини је размишљао и сањао после похода, претачући то у стихове и мисаоне целине, делећи то са нама, показујући свој осетљиви доживљај планине, скривене одаје свог духа, који се успињао у висине… „Бити бољи“ према планини, према људима, наспрам Бога… дати више, откривати и трагати… то је мотивисало Милана на успонима. Показао је своје искрено дивљење према Грбаји, а у нашем дому ”Бранко Котлајић где је заједно са својим Високогорцима боравио задњих година за сваку Нову Годину. Подржавао је наш рад, доласком на Таборе са целом породицом, учествујући у планинској трци, материјално помажући обнову дома (заједно са својим дргарима из ПК „Високогорци“ ЦГ поставио соларне панеле) подржавао и храбрио рад са Клинцима. Недостајаће нам његов осмех у Грбаји док погледом шара по Очњаку и врховима око њега. Са планинарима Радничког, попео се на Елбрус 2009. године, са нама је био на многим зимским успонима по омиљеним му Проклетијама. Недостајаће нам Милан, како по својој мисаоној речи за планину, поетском дару, тако и бритком размишљању и делању када треба решити неки проблем.  Негде горе… нека се твој дух спокојно стапа, са висинама којима је увек стремио.  

Вечна Ти слава и хвала, Милане!

Захвални што су те познавали  Твоји планинари  ПК „Раднички“ Београд

2019-08-12T06:11:32+00:00