Село Боринце има душу, а људи који живе у њему су чаробни и непоновљиви.
Од 5-7 априла, нас тринаесторо смо имали част да будемо њихови гости за викенд, да се дружимо, планинаримо, играмо, певамо и заувек стекнемо пријатеље у овим јединственим људима. Попели смо Петров врх 1150м, као и Сопот 1409м, али рећи ћу да је то мање битно. Како нам је било и како смо се провели, то захтева далеко опсежнију причу – и филмски режисери би нам позавидели. Исказујемо велику захвалност Перици Петровићу и његовој породици, Лоти, Ханију, Директору и осталим великанима из села Боринце.
