СУБОТА, 29. октобар:
Из Београда смо нас петоро, колима, кренули у 5.00 часова преко Новог Пазара, до школе у селу Грубетиће одакле смо пошли на успон ка највишем врху планине Рогозне.
Дан је био ведар и обећавао добру видљивост. Пут нас је водио јужно око врха Коњиц па превојем и око планине до источног подножја Црног врха и до излетишта где смо направили паузу.
Одатле смо стрмим успоном врло брзо изашли на Црни врх (1479 m), највиши врх Рогозне. На врху смо се кратко задржали јер се због шуме којом је врх обрастао не може уживати у погледу на околину.
Кроз густу шуму спустили смо се ка северозападу до превоја између Црног врха и врха Јелеч. После краће паузе на превоју смо наставили ка Јелечу (1262 m) и након пола сата већ смо се налазили унутар остатака Јелеч-града, неосвојивог средњовековног утврђења на самом врху.
Успон на Јелеч
На врху смо се фотографисали и уживали у погледу на околину. Спуштајући се прво ка селу Отес, а потом северном страном врха Коњиц вратили смо се до школе одакле смо и започели пешачење.
Тог дана препешачили смо 12km, уз укупан успон од 800m. Преноћили смо у Новом Пазару.
НЕДЕЉА, 30. октобар:
У 6.00 часова смо пошли из Новог Пазара ка селу Драга које се налази на падинама планине Мокре горе. Дан је био тмуран.
Прошавши кроз село, возили смо се још километар-два шумским путем, и одатле кренули на успон ка највишем врху планине – прво истим шумским путем, а потом маркираном стазом кроз шуму до катуна Зогића станови, и даље до превоја између врхова Поглед и Белег, са ког се пружа изузетно леп поглед на Метохију, Проклетије, Пештер, Тутин… уживали смо у погледу с обзиром на то да је сунце успело да пробије облаке, и упркос јаком северцу.
Повратак ка Зогића становима
Након кратког предаха попели смо прво највиши врх Поглед (2156m), и због јаког ветра и хладноће, после фотографисања, спустили се до заветрине ка превоју и направили паузу. Након паузе наставили смо силазак ка превоју, а од њега успон ка врху Белег (око 2146m по мом ГПСу). На врх смо се, након пробијања кроз предео који прекрива бор кривуљ испели за двадесетак минута. У заветрини испод врха смо се дуже задржали, фотографисали и уживали у погледу на Жљеб, Русулију, Ахмицу, Хајлу, Проклетије, Метохију…
Поглед са Погледа на Жљеб, Русуљу, Ахмицу, Хајлу…
Вратили смо се истим путем до превоја, па преко Зогића станова до полазне тачке. Тог дана препешачили смо 15km, уз укупан успон од 1100m. Са Мокре горе смо се преко Новог Пазара, где смо се окрепили, вратили колима у Београд нешто после 23.00 часа.
Акцију је организовао Планинарски клуб Балкан са водичем Гораном Савићем, уз свесрдну помоћ Томице Делибашића и удобну вожнју Милоша Марковића, којима се срдачно захваљујем на предивном успону и дружењу.
До скорог виђења на некој планини!