SUBOTA, 29. oktobar:
Iz Beograda smo nas petoro, kolima, krenuli u 5.00 časova preko Novog Pazara, do škole u selu Grubetiće odakle smo pošli na uspon ka najvišem vrhu planine Rogozne.
Dan je bio vedar i obećavao dobru vidljivost. Put nas je vodio južno oko vrha Konjic pa prevojem i oko planine do istočnog podnožja Crnog vrha i do izletišta gde smo napravili pauzu.
Odatle smo strmim usponom vrlo brzo izašli na Crni vrh (1479 m), najviši vrh Rogozne. Na vrhu smo se kratko zadržali jer se zbog šume kojom je vrh obrastao ne može uživati u pogledu na okolinu.
Kroz gustu šumu spustili smo se ka severozapadu do prevoja između Crnog vrha i vrha Jeleč. Posle kraće pauze na prevoju smo nastavili ka Jeleču (1262 m) i nakon pola sata već smo se nalazili unutar ostataka Jeleč-grada, neosvojivog srednjovekovnog utvrđenja na samom vrhu.
Uspon na Jeleč
Na vrhu smo se fotografisali i uživali u pogledu na okolinu. Spuštajući se prvo ka selu Otes, a potom severnom stranom vrha Konjic vratili smo se do škole odakle smo i započeli pešačenje.
Tog dana prepešačili smo 12km, uz ukupan uspon od 800m. Prenoćili smo u Novom Pazaru.
NEDELJA, 30. oktobar:
U 6.00 časova smo pošli iz Novog Pazara ka selu Draga koje se nalazi na padinama planine Mokre gore. Dan je bio tmuran.
Prošavši kroz selo, vozili smo se još kilometar-dva šumskim putem, i odatle krenuli na uspon ka najvišem vrhu planine – prvo istim šumskim putem, a potom markiranom stazom kroz šumu do katuna Zogića stanovi, i dalje do prevoja između vrhova Pogled i Beleg, sa kog se pruža izuzetno lep pogled na Metohiju, Prokletije, Pešter, Tutin… uživali smo u pogledu s obzirom na to da je sunce uspelo da probije oblake, i uprkos jakom severcu.
Povratak ka Zogića stanovima
Nakon kratkog predaha popeli smo prvo najviši vrh Pogled (2156m), i zbog jakog vetra i hladnoće, posle fotografisanja, spustili se do zavetrine ka prevoju i napravili pauzu. Nakon pauze nastavili smo silazak ka prevoju, a od njega uspon ka vrhu Beleg (oko 2146m po mom GPSu). Na vrh smo se, nakon probijanja kroz predeo koji prekriva bor krivulj ispeli za dvadesetak minuta. U zavetrini ispod vrha smo se duže zadržali, fotografisali i uživali u pogledu na Žljeb, Rusuliju, Ahmicu, Hajlu, Prokletije, Metohiju…
Pogled sa Pogleda na Žljeb, Rusulju, Ahmicu, Hajlu…
Vratili smo se istim putem do prevoja, pa preko Zogića stanova do polazne tačke. Tog dana prepešačili smo 15km, uz ukupan uspon od 1100m. Sa Mokre gore smo se preko Novog Pazara, gde smo se okrepili, vratili kolima u Beograd nešto posle 23.00 časa.
Akciju je organizovao Planinarski klub Balkan sa vodičem Goranom Savićem, uz svesrdnu pomoć Tomice Delibašića i udobnu vožnju Miloša Markovića, kojima se srdačno zahvaljujem na predivnom usponu i druženju.
Do skorog viđenja na nekoj planini!