БОЈАН ЈЕЛИЋ: Чаролија Хомољског маратона

Право је задовољство, па и привилегија прихватити се писања о стварима и догађајима као што је овај.

Седми Хомољски маратон, у организацији ПК „Вукан“ из Пожаревца, на који одлазимо са нашим ПК „Раднички“, а уједно и са нашом драгом и поштованом Биљом Лукић, нашим водичем на овој акцији. Много ствари овде чине једну компактну лепоту и целину.

Кренућемо редом, делић по делић, и дочарати вам тај дивни мозаик.

Хомољски маратон, или боље рећи Хомољске планине. Тешко да у нашем окружењу има шта лепше од Хомоља, то ће вам сваки искрени заљубљеник природе као из топа рећи. Најређе насељена регија Србије, на њеном истоку, напросто је преплављена природним чудима, као што су пећине, прерасти, водопади, кањони, прелепи планински врхови необичних и мистичних назива, врела река и речица и многи други природни феномени. Траса Хомољског маратона показаће вам само део ове неисказане лепоте – али сасвим довољне да се за трајно заљубите у Хомоље.

Следећа компонента ове дивне целине је ПК „Вукан“ из Пожаревца (од милоште Вукановци). Ради се о дивним људима, ентузијастима, великим заљубљеницима у венац Хомољских планина, као и великим пријатељима београдских планинара – па тако и нас из „Радничког“. Увек се са емоцијом сетимо нашег дивног покојног другара Банета Вуконовца, који је читаве генерације београдских планинара несебично провео и водио хомољским стазама. Морам поменути и Владу који годинама маркира стазе по Хомољу и често несебично помаже и води нас , невезано за Хомољски маратон.

Следећи јако важан део ове приче јесте наш планинарски клуб „Раднички“, као и водич испред клуба, Биљана – Биља Лукић. О клубу не бих зборио, јер напросто не осећам се компетентним за то, али зато могу рећи неколико речи о мојој другарици Биљи. Велика је ствар да планинарски клубови имају овакве људе, па и водиче – то је истинска привилегија. Биљани је ово прва акција коју изводи у оквиру клуба. Клуба око кога се углавном окупљамо, ради дружења, планинарења, кафане, предавања, углавном свега онога што је растерећено комерцијалне добити и профита. Па клуб као такав, базиран на темељима љубави и пријатељства, ретко када да је имао пуне аутобусе и масован број чланова. Све до тренутка док Биља није одлучила да води Хомољски маратон.

Биљана просто осваја својим понашањем, скромношћу, плени манирима даме и то људима тешко да може промаћи. Она је објавила своју прву акцију, а чланови и пријатељи клуба су рекли своје – 51 пријављен планинар.

За мене лично, а верујем и све остале, није било веће радости и одушевљења. Од самог почетка све је било подређено несебичном другарству, ослобођено свега онога што човек може назвати негативним.

Биљо, хвала!

Па поред ових круцијалних елемената, печат на ову бајку дало нам је насмејано априлско сунце, које је као за нас окупало природу Хомољских планина, која је чекала да нам покаже своју раскош у пуном сјају.

Маратон, како му и само име каже, треба да оправда свој назив и као такав протеже се на великих 36км кружне стазе. Или, можда је боље рећи, 36км рајских вртова. А како рекреативци и кондиционо мање спремни планинари не би били ускраћени за ужитак, маркирана је и мања стаза од 15км,такође прелепа и живописна.

Део нас ће кренути једном стазом, део другом. Великом стазом проћи ћете врх Штубеј, до кога ћете доћи коритом набујале Витановачке реке, која хучи, чисти вам чула и урезује се негде дубоко у ваше биће. Након Штубеја стаза вас води на врх Велики Врањ, а потез од Штубеја до Врања многи сматрају најлепшим потезом Хомоља. То је стаза која повезује два врха, а поглед са те стазе на ливаде, пашњаке, пропланке, такав је да занемите. За нас, то је хомољски Монмартр.

Врањ је прелепи каменити и стеновит врх, са кога се види сва лепота хомољског венца, као да вам буде непријатно што морате наставити даље. Са Врања следи дуги силазак уз чији пут ћете можда проћи понеко врело какве хомољске речице и који ће вас довести пред сакривене Мијуцића пећине. Како је почетак пролећа, тако и водопади око пећина праве пролећну чаролију. Овај скривени кутак као да чува неку своју тајну, а уједно вас и обузима лепотом. Затим након Мијуцића пећина, излази се на лепи врх Врата са кога је такође изузетан поглед на венац Хомоља. А након Врата и шумом обрасли врх Кобиља Глава, након чега се поново спуштате до питоме и гостољубиве Витановачке реке, која води до манастира Витовница, познатог по чувеном духовнику Тадеју.

Друга група која је ишла стазом од 15км, имала је задатак да прође два последња наведена врха – Врата и Кобиљу главу. Поред нас из „Радничког“, на матарону је и пуно планинара из других клубова и осталих делова земље. Сви смо једна велика планинарска породица. Акција протиче без икаквих проблема, може се слободно рећи ни најмањих. А како ће јунаци који су ишли на 36км, доћи 3 сата после мини јунака са 15км – мини јунаци ће искористити време за посету манастиру Витовница, уживати у ресторану Рибњак уз Витановачку реку, те уз музику и коло са веселим домаћинима. На крају нас све заједно чека пасуљ, као и разне друге ђаконије које су нам спремили ови изузетни домаћини.

Још једном изражавам захвалност ПК „Вукан“, ПК „Раднички“, Биљи Лукић и учесницима акције и изражавам задовољство што сам имао прилику да са вама поделим део овако велике количине лепоте.