BOJAN JELIĆ: Čarolija Homoljskog maratona

Pravo je zadovoljstvo, pa i privilegija prihvatiti se pisanja o stvarima i događajima kao što je ovaj.

Sedmi Homoljski maraton, u organizaciji PK „Vukan“ iz Požarevca, na koji odlazimo sa našim PK „Radnički“, a ujedno i sa našom dragom i poštovanom Biljom Lukić, našim vodičem na ovoj akciji. Mnogo stvari ovde čine jednu kompaktnu lepotu i celinu.

Krenućemo redom, delić po delić, i dočarati vam taj divni mozaik.

Homoljski maraton, ili bolje reći Homoljske planine. Teško da u našem okruženju ima šta lepše od Homolja, to će vam svaki iskreni zaljubljenik prirode kao iz topa reći. Najređe naseljena regija Srbije, na njenom istoku, naprosto je preplavljena prirodnim čudima, kao što su pećine, prerasti, vodopadi, kanjoni, prelepi planinski vrhovi neobičnih i mističnih naziva, vrela reka i rečica i mnogi drugi prirodni fenomeni. Trasa Homoljskog maratona pokazaće vam samo deo ove neiskazane lepote – ali sasvim dovoljne da se za trajno zaljubite u Homolje.

Sledeća komponenta ove divne celine je PK „Vukan“ iz Požarevca (od milošte Vukanovci). Radi se o divnim ljudima, entuzijastima, velikim zaljubljenicima u venac Homoljskih planina, kao i velikim prijateljima beogradskih planinara – pa tako i nas iz „Radničkog“. Uvek se sa emocijom setimo našeg divnog pokojnog drugara Baneta Vukonovca, koji je čitave generacije beogradskih planinara nesebično proveo i vodio homoljskim stazama. Moram pomenuti i Vladu koji godinama markira staze po Homolju i često nesebično pomaže i vodi nas , nevezano za Homoljski maraton.

Sledeći jako važan deo ove priče jeste naš planinarski klub „Radnički“, kao i vodič ispred kluba, Biljana – Bilja Lukić. O klubu ne bih zborio, jer naprosto ne osećam se kompetentnim za to, ali zato mogu reći nekoliko reči o mojoj drugarici Bilji. Velika je stvar da planinarski klubovi imaju ovakve ljude, pa i vodiče – to je istinska privilegija. Biljani je ovo prva akcija koju izvodi u okviru kluba. Kluba oko koga se uglavnom okupljamo, radi druženja, planinarenja, kafane, predavanja, uglavnom svega onoga što je rasterećeno komercijalne dobiti i profita. Pa klub kao takav, baziran na temeljima ljubavi i prijateljstva, retko kada da je imao pune autobuse i masovan broj članova. Sve do trenutka dok Bilja nije odlučila da vodi Homoljski maraton.

Biljana prosto osvaja svojim ponašanjem, skromnošću, pleni manirima dame i to ljudima teško da može promaći. Ona je objavila svoju prvu akciju, a članovi i prijatelji kluba su rekli svoje – 51 prijavljen planinar.

Za mene lično, a verujem i sve ostale, nije bilo veće radosti i oduševljenja. Od samog početka sve je bilo podređeno nesebičnom drugarstvu, oslobođeno svega onoga što čovek može nazvati negativnim.

Biljo, hvala!

Pa pored ovih krucijalnih elemenata, pečat na ovu bajku dalo nam je nasmejano aprilsko sunce, koje je kao za nas okupalo prirodu Homoljskih planina, koja je čekala da nam pokaže svoju raskoš u punom sjaju.

Maraton, kako mu i samo ime kaže, treba da opravda svoj naziv i kao takav proteže se na velikih 36km kružne staze. Ili, možda je bolje reći, 36km rajskih vrtova. A kako rekreativci i kondiciono manje spremni planinari ne bi bili uskraćeni za užitak, markirana je i manja staza od 15km,takođe prelepa i živopisna.

Deo nas će krenuti jednom stazom, deo drugom. Velikom stazom proći ćete vrh Štubej, do koga ćete doći koritom nabujale Vitanovačke reke, koja huči, čisti vam čula i urezuje se negde duboko u vaše biće. Nakon Štubeja staza vas vodi na vrh Veliki Vranj, a potez od Štubeja do Vranja mnogi smatraju najlepšim potezom Homolja. To je staza koja povezuje dva vrha, a pogled sa te staze na livade, pašnjake, proplanke, takav je da zanemite. Za nas, to je homoljski Monmartr.

Vranj je prelepi kameniti i stenovit vrh, sa koga se vidi sva lepota homoljskog venca, kao da vam bude neprijatno što morate nastaviti dalje. Sa Vranja sledi dugi silazak uz čiji put ćete možda proći poneko vrelo kakve homoljske rečice i koji će vas dovesti pred sakrivene Mijucića pećine. Kako je početak proleća, tako i vodopadi oko pećina prave prolećnu čaroliju. Ovaj skriveni kutak kao da čuva neku svoju tajnu, a ujedno vas i obuzima lepotom. Zatim nakon Mijucića pećina, izlazi se na lepi vrh Vrata sa koga je takođe izuzetan pogled na venac Homolja. A nakon Vrata i šumom obrasli vrh Kobilja Glava, nakon čega se ponovo spuštate do pitome i gostoljubive Vitanovačke reke, koja vodi do manastira Vitovnica, poznatog po čuvenom duhovniku Tadeju.

Druga grupa koja je išla stazom od 15km, imala je zadatak da prođe dva poslednja navedena vrha – Vrata i Kobilju glavu. Pored nas iz „Radničkog“, na mataronu je i puno planinara iz drugih klubova i ostalih delova zemlje. Svi smo jedna velika planinarska porodica. Akcija protiče bez ikakvih problema, može se slobodno reći ni najmanjih. A kako će junaci koji su išli na 36km, doći 3 sata posle mini junaka sa 15km – mini junaci će iskoristiti vreme za posetu manastiru Vitovnica, uživati u restoranu Ribnjak uz Vitanovačku reku, te uz muziku i kolo sa veselim domaćinima. Na kraju nas sve zajedno čeka pasulj, kao i razne druge đakonije koje su nam spremili ovi izuzetni domaćini.

Još jednom izražavam zahvalnost PK „Vukan“, PK „Radnički“, Bilji Lukić i učesnicima akcije i izražavam zadovoljstvo što sam imao priliku da sa vama podelim deo ovako velike količine lepote.