Новогодишњи успон на Пелистер

/, Извештаји/Новогодишњи успон на Пелистер
На експедицији Елбрус 2013.године сам се, од 13 планинара из Македоније,
посебно зближио са екипом из Битоља – Влатком, Илинком и Иваном.
Наше дружење се наставило по повратку и већ неколико пута сам био њихов
гост у Битољу. Овога пута сам  добио позив да учествујем на традиционалном
новогодишњем успону на Пелистер, које ПСК Пелистер традиционално организује.
Некада се на успон ишло 2. јануара, али како су Македонци увели да 2. јануар
буде обавезан радни дан, није преостало ништа друго него да се успон помери
директно за 1. јануар. Тако је од пре пет година овај успон буквално новогодишњи.
Унапред сам се радовао поновном одласку у Битољ , а да ствар буде још лепша,
друштво ми је правила планинарка Радничког и моја сјајна другарица Биљана
Лукић.
ПСК Пелистер
Свега неколико дана пре нашег доласка, ПСК Пелистер је прославио велики
јубилеј
од 80 година постојања. Води се као најстарији клуб у Македонији, а вероватно
и један од најстаријих на нашим просторима. Захваљујем ПК Раднички што је
изашао у сусрет, израдио захвалницу, послао књигу о Проклетијама и написао
кратку посвету као знак пажње. За својих 80 година постојања ПСК Пелистер
се може похвалити успонима на планине као сто су Мон Блан 4810м, Матерхорн
4478м, Монтероса 4632м, Елбрус 5642м, Чупикалки Анди 6345м, Северни
Хуаскаран 6655м, Јужни Хуаскаран 6768м (Анди), Пик Четворка Памир 6400м,
Комунизам Пик Памир 7495м, Манаслу 8163м, експедиција 1986
(сам врх ипак није био испењан), Лотсе 8516 м( експедиција 1987.). То је само
део успеха који сам успео да замаптим. Клуб такође поседује велики број
трофеја са државних и међународних скијашких такмичења.
Њихова чланица је 1976. године била првак СФРЈ,а Димитар Илијевски-Мурато,
такође члан ПСК Пелистер је  1989. године  био први Македонац који се попео на
највећи врх света Монт Еверест 8848м. Тада се фотографисао са заставом како
Југоаславије тако и Македоније. Нажалост, при силаску са планине на 8200м,
Димитар је изгубио живот. На врху Пелистера налази се биста и спомен плоча
њему у част.
Влатко Крбалески
Имам велику част што могу да кажем да ми је Влатко Крбалески пријатељ.
Ради се о изузетној личности. Као велики заљубљеник у планину Пелистер,
сваки слободни тренутак користи да буде на планини. Тако је последњих
година попео врх неколико стотина пута. Само у 2015. години попео је
врх 89 пута, од чега је добар део успона био ноћни. Све то уредно бележи
у својој личној, јако прецизној евиденцији. На врх је излазио из више од 60
различитих праваца. Сигурно је један од најбољих познавалаца планине
Пелистер. Поред тога упражњава редовно трчање и вожњу бициклом на
дугим релацијама. Због изузетне кондиције и спремности поставио је многе
рекорде у брзини успона и силаска на разним македонским планинама.
Пре три године је конкуренцији 276 спортиста из свих категорија града
Битоља, заузео високо четврто место. Треба поменути и његово
пријатељство са најбољим македонским планинаром Здравком
Дејановићем, са којим с времена на време спроводи сурове тренинге
по македонским планинама. Све ово наведено уз изузетну планинарску
и људску етику чини Влатка једним од најбољих планинара Македоније.
Посебна прича је његова дивна и изузетна породица. Супруга Мирјана
( која прави најбоље колаче на свету ) и син Петар. Петар са својих 12
година говори неколико језика, свира бубањ у камерном оркестру у
Битољу са којим наступа по европским градовима. Отац Влатко му је
узор, херој, инспирација, тако да су често писмени задаци у школи
посвећени оцу. Хармоничност и љубав у њиховом дому, на мене и
Биљану су оставили велики утисак.
doček NG 2016
Након дугог ноћног путовања у Битољ смо дошли у раним јутарњим сатима 31. децембра, где су нас сачекали Влатко и Илинка. Уместо одмора, време смо испунили бескрајном причом и дружењем са нашим домаћинима. Илинка, како је изашла са посла због нас, морала је и да нас напусти, а ми смо отишли код Иване на посао да јој се јавимо и да је изненадимо. Иста она Ивана која ме је на Елбрусу у најкритичнијем тренутку по мене, на 5100м подигла промрзлог и избезумљеног, напојила водом и наредила ми да изађем на врх. Такође користимо прилику да посетимо и српско војничко гробље у Битољу. ( сетили смо се Савкетовог предавања о Првом светском рату).
Нову годину дочекујемо у дому Крбалеских. Сви смо заједно, Влатко са породицом, Илинка, Ивана, Зоран ( Иванин вереник и планинар), Биљана и ја. Уз Мирјанине ђаконије и народну песму, на најлепши начин улазимо у 2016. годину. Након свега пар сати спавања устајемо нешто пре 5 сати и крећемо пут Пелистера.
Наш водич Влатко одлучио је да се иде најдужим путем, али уједно и најбезбеднијим. На Пелистеру нема пуно снега, па би било опасно ићи стрмим каменим деоницама, тако да је избор пао на најдужу трасу где благи постепени успон води до врха. А са нама је и Златко Темелковски , занимљив човек који је прошпартао цео свет. Слушати његове приче о транссибирским железницама право је уживање. Дан иако сунчан, изузетно је хладан. Температура је била у распону од -8 до -15 степени. Нешто пре 7 сати полако свањава тако да се и откривају лепоте планине пред нама. Домаћинима није тешко да нам покажу сваку ситницу, сваки врх, сваку спефициност која нам је у видокругу. Константно ходамо како се тела не би хладила, темпо је спорији, прилагођен свакоме, а уживање у сунчаном дану нестварно. Како се ближимо врху тако и пејзажи постају све лепши . Пред нама се отвара величанствено Преспанско језеро у својој пуној лепоти. Дан је ведар, а језеро блиста. Очекивао сам да ће поглед са висине бити леп, али оваква слика Преспанског језера учинила је да занемим од импресије која ме је обузела. Затим нам Влатко показује Пирин, Рилу, Олимп, Кајмакчалан, Љуботен, Титов врх и Кораб.
Све у круг као на длану, просто нестварно. Након 4-5 сати хода излазимо и на врх 2601 мнв. На врху је зграда са радио и тв репетиторима, коју опслужују тројица радника. Наши домаћини их наравно добро познају, тако да улазимо да се угрејемо, попијемо чај и честитамо Нову годину. Један од тројице радника је и чувени македоснки планинар Горги Костовски, учесник југословенске екпедиције на Монт Еверсет 1989. године. Повучен, тих и миран човек, учестовао је у свим успесима клуба и освојио све претходно наведене врхове изузев Монт Евереста. На Комунизмо пику је пронашао изгубљене планинаре из Аустрије, остао уз њих и борио се да им спасе живот. Успео је, али је остао без два прста на нози. Драго ми је да сам имао прилику да га упознам, као и да направимо заједничку фотографију са њим. Око 200-300 метара даље, негде на истој висини налази се и крајња тачка Пелистера, биста и спомен плоча Димитру Илијевском-Мурату. Изузетна скулптура, на којој је утиснут цепин, и која свима нама показује стремљење човека ка висини. Ка висини у животу, ка вишем, бољем, узвишенијем. Димитар је иза себе оставио два сина, оба су данас битољски планинари. Повратак је истом стазом, уз неке мале измене у виду пречица на појединим местима. Након 8-9 сати Новогодишњи успон и спуст су завршени, прешли смо 27 км и око 1300 м успона.
Након планине сви заједно одлазимо у дом Крбалеских. Поново смо сви на окупу и правимо репризу Нове године. Дружење, песма и смех чују се до касно у ноћ… У касним сатима одлазимо на спавање и заслужен одмор.
Битољ
Након устајања и јутарње кафе 2. Јануара, домаћини нас воде у град на оргиналну Штипску пастрмајлију. Ја сам је већ више пута јео, али за Биљу је била право откровење и изненађење. Затим цео дан проводимо по Битољу, обилазимо стару чаршију града, музеј Кемал Ататурка који је војну академију похађао у Битољу. Стара чаршија Битоља је толика лепа, аутентична и очувана да се многи турски филмови и серије снимају на тим местима у старом граду, а да гледаоци серија о томе и не знају. Захвљујући својој историји и Кемал Ататурку, Турци јако воле и поштују град Битољ. Пуни аутобуси турских туриста скоро свакодневно посећују Битољ. Најпосећенији је музеј тј. некадашња војна академија, затим старе чесме и калдрмисане улице. Турска држава улаже у обнављање споменика културе у Битољу, а недавно је лично председник Ердоган дошао у Битољ и отворио рестаурирану џамију у центру града. Битољчани такође имају речи хвале за Турке, и чини се да су поштовање и пријатељство узајамни. Негде око 17:30 је дошло време повратка за Београд. Биља због свог посла мора да крене кући 2. јануара, а ја одлучујем да код мојих другара останем још један дан. Тако да испратисмо и поздрависмо се са Биљом,а затим одлазимо у Илинкин дом. Човек тако кад дође у Македонију на пар дана, може врло лако да се врати кући са пар килограма вишка, јер нема начина да побегне од гостопримства, а и греота је да не проба сва та јела која га изазивају. Слично као у породици Крбалеских, исто ме дочекује и у породици Илинке Ристевске. Након дружења у дому, одлазим са Илинком и њене четири другарице у ноћни зивот. Град живи 24 сата, ноћни клубови као и улице врве од омладине. Илинка се жали да је у Битољу много више женског света, зашто је то тако, Бога питај. Мени не смета. У раним јутарњим сатима некако се разилазимо, Илинка ме позива на јутарњу литургију, а ја не могу више да гледам на очи. Падох у кревет као комиран. И тако полако уђох и у 3. јануар. План је био да са Влатком опет мало прошетам планином неким другим теренима, али хладноћа се појачала и поче да веје снег, тако да смо остали код куће и сви заједно слагали puzzle Матерхорна, ваљда ћемо га једном и ишчукати. Дође време и да ја кренем својој кући. Такође се топло захваљујем Влатковим родитељима.
И наравно Проклетије
Занимљиво је да наши другари иако су освојили многе високе планине по свету и региону, никада нису били на Проклетијима. Чудно, невероватно, али истинито. Тако да Биља и ја сво време не вадимо Проклетије из уста. Проклетије, па Проклетије. Тако да је Влатко на крају позвао свог председника клуба и најавио му да ће у 2016. години водити туру на Проклетије и бити наш гост у Грбаји. Тако да што се тиче тога, Биљина и моја мисија је била успешна.
И тако, надам се поновном дружењу са Битољчанима и планином Пелистер, а такође и увек стоји отворен позив да и они посете нас, као и наш клуб Раднички, клуб такође велике традиције и сјајних планинара.
Бојан Јелић, јануар 2016

2017-07-18T08:05:23+00:00