Као у најави акције, нас 14 смо кренули са паркинга општине Нови Београд у 7 сати.
Преко Пожаревца и Раброва до Кучева, где смо направили и прву паузу. Због кратког дана и мало спорије вожње одлучили смо да на акцију кренемо из села Плавчевo.
Дан прелеп, температура баш повољна за акцију, букова шума, лишће опало на све стране, пут се на појединим местима уопште и не примећује. На превоју Фик одмарамо пола сата а затим настављамо пењање ка врху Штубеја.
Нова маркација стазе од последње серпетине води лево, стара маркација која је водила десно и краћим путем, до најлепшег видиковца и врха, више не постоји. Искрено речено, мало чудно, али шта је ту је.
Бржа група је, пратећи маркацију кренула лево, а ја, са двоjицом планинара, старом трасом до видиковца и врха Штубеја. Дан је изузетан за ово доба године, сем слабог ветрића који је у моментима био и непријатан. На врх смо стигли нас тројица, остали планинари нас чекају испод врха код трафо станице. Спуштамо се према Плавчеву, пут пробијен пре три године се више и не примећује, идемо интуицијом. Пут за Церемошњу се одваја десно, ми настављамо лево, преко ливада и пашњака.
Ко мисли да познаје Штубеј, а није из тог краја, тај се преварио. На више места примећујемо нове викендице и сређене појате, а пут је такав да се теренским возилом може стићи до врха.
Мада сам више пута водио ову туру, која се по стеротипу пење и спушта истим путевима, овог пута смо ишли гребеном, преко ливада, пашњака, вртача за које нисам ни знао, ни претпостављао да постоје. Због дужине пута, мрак нас је ухватио код спуштања на пут Церемошња – Кучево, а после тридесетак минута смо били на самом уласку у Плавчево. Након краћег задржавања код љубазних домаћина, породице Јовић, настављамо за Кучево, где смо имали уговорен касни ручак.
У Београд смо стигли у 21ч, тачно по програму акције.
Био је ово леп излет, са лепим временом, бржим и споријим планинарима, тако да је акција била пријатно изненађење за нове планинаре, који ће од следеће године бити чланови нашег клуба.
Водич без лиценце са великим срцем
Златко Злаја Костић