ПОЛАЗАК са паркинга у Устаничкој 125ц (Коњарник), тачно у 6.30 часова. Путујемо Ибарском магистралом до Овчарко кабларске клисуре. Ту напуштамо возило и одатле почињемо пешачење од манастира Преображење, стазом дугом 13 километара, са висинском разликом од око 750 метара. Овај манастир се првобитно налазио са друге (леве) стране Западне Мораве, али је
срушен 1910. због градње железнице Чачак-Вишеград. У њему се живи по „јерусалимском типику“, по коме живе и монаси Хиландарци на Светој Гори. Био је и остао поштован као велика светиња.
Пут до манастира Сретење води нас 2 km уз Короњски до ка врху планине Овчар, на 800 метара надморске висине и представља непокретно културно добро. Наредна 2,5 km настављамо преко Сретенске косе према манастиру Свете Тројице, угњежђеном на шумовитој падинини Овчара, у атару села Дучаловићи, на територији општине Лучани и представља споменик културе од великог значаја. За оближња села он је парохијска црква, а по лепоти се битно издваја од осталих манастира.
Спуштамо се изнад тока Тројичког потока до Моравице у Овчар бањи и одлазимо до места чаробне лепоте, које се ретко посећује – бигрене каскаде Моравице, или Бањског потока, са бројним слаповима и водопадом! Од манастира до Бањског потока дели нас 2,5 km, углавном спуста.
До следеће одреднице дели нас километар. Спуштамо се до Мораве, прелазимо на другу страну моста, и посећујемо манастир Благовештење. Он се налази под Кабларом, узводно уз Мораву, с леве стране реке, изнад саме хидроцентрале Овчар
Бања и убраја се у споменике културе од великог значаја. Иначе, да је монашки живот ових предела и даље врло динамичан сведоче новији догађаји, као они у манастирима Стјеник на Јелици, Вазнесење на Овчару, па и у овом. Чућете о томе на лицу места…
Предстоји нам још 2 km хода до Кађенице. Ова пећина је костурница и капела, скривена у голој сивој стени виса Секира у Овчарско-кабларској клисури и потресан споменик цене којом је плаћана слобода Србије. У њој су Турци угушили димом збег од неколико стотина деце, жена и стараца у време Хаџи Проданове буне. Турци су открили збег и на улаз пећине нагомилали грмље и сламу и
запалили ватру, тако да се народ у пећини угушио. Пошто се народ угушио димом (кадом) од овог догађаја пећина је добила име Кађеница. Кости убијених у пећини су лежале тако до 1936. године, када су на залагање тадашњег владике жичког, Николаја Велимировића, сахрањене у два камена саркофага. Прилаз пећини је уређен пред почетак Другог светског рата. Поновно уређење пећине и приступа до ње је извршено 1991. године.
Враћамо се у Овчар бању и у 19.30 h полазимо за Београд, где стижемо до 22.30 h.
Ову акцију одликује скромна кондициона захтевност, што је чини приступачном и за почетнике.
ОПРЕМА: гојзерице, мали ранац са водом и храном за успут, камашне, штапови за ходање, одећа прилагођена времену, слојевита, заштита од ветра и евентуалних падавина, а ко жели, нека понесе и неопходан прибор за купање на базену у Овчар бањи.
ЦЕНА: 1.600 дин за чланове Клуба са плаћеном чланарином за 2018. годину. За групу од 40 учесника котизација се умањује за 200 динара.
ХРАНА: Из ранца.
ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације четвртком у 19.00 на састанцима Клуба, ул. Војводе Шупљикца 31.
ВОДИЧ: Ненад Царевић