Loading Догађаји

Зајечарски бастиони окружују град Зајечар. Били су распоређени тако да су чинили прстен око града, правећи бедем који је служио у војним биткама и одбранама града. Има их осам – Источна Краљевица, Парајанкул, Западна Краљевица, Краварник, Коилова чука, Влашко брдо, Пландиште и Шонтолово.

Ови бастиони су након Другог светског рата били заборављени и препуштени зубу времена и за њих се готово до скоро није ни знало. Захваљујући волонтерима из Зајечара, из “ОПСД Драган Радосављевић“, последњих година су оживели , али се не налазе под заштитом Завода за заштиту споменика културе, па извора о свакодневном животу на овим утврђењима, као и изградњи истих има јако мало. Волонтери верују да постоји и још неколико неоткривених.

Њихова изградња започела је 1892/1893. године, а цео фортификациони систем од осам утврђења завршен је до почетка Балканских ратова 1912/1913. године. Сматра се да је у рату са Бугарском 1913. год, бугарска војска знајући за бастионски појас око града одустала од напада на Зајечар и изабрала далеко неповољнији правац преко Кадибогаза, након чега су продрли у Тимочку долину, заузели Нови Хан, а затим и Књажевац. У ратовима од 1914-1918. бастиони нису имали прилику да покажу своју одбрамбену снагу.

Зајечарски бастиони уједно су и део бастионске трансверзале која обухвата 11 контролних тачака. Нећемо бити у прилици да их обиђемо све, али свако себи може обезбедити дневник трансверзале где ће се на свакој тачки налазити печати за оверу. Свако ко неком следећом приликом 

дође и достави на увид попуњен дневник добија од домаћина из  “ОПСД Драган Радосављевић“ (http://www.opsddraganradosavljevic.rs/) диплому и значку.

Поред осам бастиона трансверзалу још сачињавају Феликс Ромулиана, ХЕ Гамзиград и локалитет Влашки до. 

Од домаћина из овог друштва сазнаћемо на лицу места нешто више о сваком од ових утврђења.

Дођите да заједно обиђемо ове јединствене споменике историје. 

 

Субота 24. 10.2018.

Полазак: са паркинга новобеоградске Арене из Булевара Зорана Ђинђића у 7 часова. По доласку у Зајечар прво ћемо посетити утврђење Источна Краљевица (205 м), које је уједно и КТ1. Оно је подигнуто 1893. године и спада у најмање утврђење од свих. Затим настављамо до утврђења Парајанкул на КТ2 (312 м). Подигнуто 1893. године у време једине посете краља Александра Првог Обреновића Грљану. Комбинованог је артиљеријско-пешадијског типа. Пешачење настављамо ка КТ3, до утврђења Западна Краљевица (250 м). Штитило је јужне ободе града, саграђено такође 1893. године. Тиме завршавамо пешачење за тај дан, а прећи ћемо око 9 километара.

Смештамо се у хотелу у Гамзиградској бањи, где ћемо на располагању имати двокреветне, трокреветне и четворокреветне собе, као и бањски базен.

Недеља 25.10.2018.

У хотелу имаћемо и доручак, након чега око 8 часова полазимо на пешачење – прећи ћемо 16,5 км. Возилом долазимо до села Велики Извор одакле крећемо. То је КТ9 и утврђење на Пландишту које је чинило источну одбрану града, изграђено 1892/1893, посвећено је Хајдук Вељку, а на војничкој чесми у близини стоји натпис „Србија изгинулим синовима 1876-1885“. Настављамо до КТ10, утврђења Шонталово. Ово утврђење поседовало је снабдевање водом из сопственог бунара. Последња тачка је КТ 11, Влашки до, изузетан локалитет на 6 км од Зајечара. Представља необичан спој природних лепота и предела од историјског значаја. Баш на овом месту некада се налазила прва станица Белгијске пруге. У 19. веку група белгијских предузетника населила се на подручју источне Србије и уложила капитал у руднике.Да би производе превозили до Дунава требали су им пруга и пристаниште, тако да је 18.10.1888. године изграђена прва индустријска пруга у Србији – и то свега 4 године након изградње прве пруге у нашој земљи. Ова пруга – позната под називом Белгијска пруга – била је дугачка 82 км. Подигнут је и споменик првој станици Белгијске пруге, а у близини се налази и шумска црква светог Јована , за коју се верује да је изграђена на остацима цркве из византијског периода, поред које је се некада налазила римска ковница новца. Са видиковца „Крст“ пружа се невероватан панорамски поглед на Зајечар и планине које га окружују. Недалеко се налази и кањон Прлитске реке са водопадом. Цео крај обилује и пећинама од којих је најпознатија Барбарош.

У 17 часова полазимо ка Београду. Са успутним паузама долазак у Београд је предвиђен за најкасније до 10 сати.

Опрема:  Ципеле, вода, заштита од кише, чеона лампа

Документа: планинарска књижица са плаћеном чланарином за 2018. годину

Цена: 3500 дин

У цену акције укључено: превоз изнајмљеним возилом, путаринаме, ноћење у хотелу у Гамзиградској бањи са коришћењем базена и доручком, ноћење и трошкови исхране возача, услуге локалног водича, организациони трошкови.

У цену акције не улази: Дневник трансверзале ( ко жели, цена је 250 динара). Потребно је понети своје јастуче за печат.

 

Водич: Бојан Јелић 064/031-0146, bokijelic3@gmail.com

Пријаве уз уплату пуне цене од 3500 дин , сваког четвртка од 19-20 часова у просторијама ПК Раднички, Војводе Шупљикца 31, Црвени Крст, или пост-нет уплатом. У случају одустајања пронаћи замену, у противном ће се вратити половину суме. У случају одустајања дан пред акцију, водич задржава цео износ. Без уплаћене суме пријава ће бити неважећа.