Из дневника једне планинарке – Дивно сећање на Проклетије 1982. године

//Из дневника једне планинарке – Дивно сећање на Проклетије 1982. године

Тачно пре четрдесет година, дочекала сам Нову, 1982. годину у  планинарском  дому  Радничког, “Бранко Котлајић“, на Проклетијама.  Путовање је било у организацији Планинарског друштва ’’Рудар – Геолог’’, које су чинили студенти Рударско-геолошког факултета из Београда и њихови симпатизери. ПД ’’Рудар – Геолога’’ више нема,  али су његови чланови наставили да походе планине, као истакнути и искусни планинарски водичи или једноставно само као љубитељи природе и планина.

Наиме, те давне  ’82. године, када се наша земља звала Југославија и када смо живели од “Вардара па до Триглава“, бројна група планинара, студената Београдског универзитета,  упутила се у новогодишњу планинарску авантуру на Проклетијама. Први дан се пешачило од планинарског дома  до карауле у Грнчару где смо имали договорен сусрет са нашим војницима-граничарима. Сусрет је био срдачан, а посебно  занимљиво је било  играње са њиховим псима – дресираним немачким овчарима, док смо  голим оком могли да приметимо како се албански војници с друге стране ужурбано крећу према заклону када су угледали гомилу људи око карауле.

Дом у то време није имао ни струју ни воду, али то је само повећавало чаролију нашег новогодишњег ужитка. Топили смо снег како бисмо обезбедили воду за пиће и припремање хране. Ложили смо ватру и уз војнички пасуљ, ванилице, светлост свећа, звуке хармонике, песму и игру дочекали  Нову годину.

Следећег дана, када се одморило од дочека, изведен је и новогодишњи успон на Очњак.  Успон је изведен у две навезе, у захтевним, напорним и суровим зимским условима, али на срећу и задовољство свих нас успешно се завршио. Били смо препоносни на успех наших другара, планинара-високогораца.

На повратку кући, у центру Гусиња, док смо чекали превоз, на тепиху од снега и леда, уз хармонику и са ранчевима на леђима играло се коло док су мештани излазили из кућа и са осмехом поздрављали веселу дружину. 

Четрдесет година касније, могу само да констатујем да је то био један од мојих лепших дочека.

Мр Снежана Мијаљевић Шобот

Са граничарима

Испред карауле

2022-12-19T12:46:55+00:00