26-29.06.2015.
Планинарска трка „Волушница 2015″ (1879м)
На акцији је учествовало око 80 планинара из око 15 друштава. Табор је, традиционално, организовао планинарски клуб Раднички из Београда.
Кренули смо великим аутобусом. Био је пун одраслих и деце – клинци планинци ПК Раднички. Киша нас је испратила из Београда, пратила у путу и дочекала у Гусињу. Добродошла пауза од сат времена за доручак и кафу у раним јутарњим сатима. Настављамо даље ка селу Вусање, одакле је планиран полазак на Злу Колату (2534 нмв) за одрасле и „дечија“ тура ка врху Бора (2109 нмв). Међутим, слаба киша и облаци су нам били пратња, и дилема је била да ли уопште кретати. Настављамо, и после сат и по ходања, непрекидне кише и ветра, одустаје се од успона и крећемо назад. Клинци планинци све то прате са осмехом и без икаквих проблема.
Упутили смо се ка понору реке Грље, затим и до њеног извора, Савиног ока, где извире Скакавица и која у свом току има и водопад Грље, одакле наставља ток под именом Грља, и тако до спајања са водом из Алипашиних извора и опет мења име, постаје Вруја. Било је задовољство и право уживање обићи све ово, кроз нетакнуту природу, хук воде и заборавити да је план за тај дан био другачији. А и време се лагано поправљало.
Дошло је време да се сместимо. Преко Гусиња ка Грбаји у дом Бранко Котлајић. Сви клинци планинци су смештени у дому, остало је по неко место и за старије планинаре а остали шире шаторе на добро уређеном простору око дома. Затичемо госте који су стигли пар дана раније из Хрватске и Београда. Приличан је број и оних који су стигли сопственим превозом. Лазар Дојчиновић, испред домаћина, ПК Раднички, отвара Таборовање уз жеље за што лепши и пријатнији боравак. Стиже вечера и пиће добродошлице уз логорску ватру.
28.06.недеља
Дан планиран за трку“Волушница 2015″, која су организовали домаћини.
Већ од 6.00 ујутро смо почели да излазимо из шатора и дома, неко на кафу неко на рани доручак, јер је најављено да трка креће у 8.30. Међутим, обзиром на претходно кишни дан а суво и обећавајуће јутро, сви су били спремни већ око 7.30, тако да се брзо све преорганизовало и прво су кренули Клинци планинци са њиховим водичем Јагодом, затим они који су ишли на успон са водичем Бојаном Миловановићем и у 8.00 крећу први такмичари. Било је прилично прометно, јер смо пошли у различито време, а сви се кретали истом, прелепом стазом кроз високу шуму, одлично маркираном. Ја сам била међу тркачима, па је стизање предходнице и њихово пропуштање тркача уз навијање и бодрење такође био посебан доживљај. Али, мени је најачи утисак, трочлана тркачка дечија женска екипа. Њих три, са водичем Ненадом Царевићем, су напредовале са смехом и кикотом и лагано престизале поједине тркаче и на циљ, врх Волушница стигле за сат и 50 минута. Облаци на врху су онемогућили да се ужива у величанственим врховима тог дела Проклетија, али нас нису спречили да уживамо у дружењу.
Одлука организатора је била да се не настави планирана гребенска тура Талијанка – Попадија – назад у дом, јер магла и облаци су онемогућавали добру видљивост, и требало је лагано кренути ка дому истом стазом.
Група од 16 планинара се одвојила и кренула самоиницијативно гребеном ка Талијанки и Попадији. У тој групи сам била и ја са девојчицом од 10 година, која је била у одличној кондицији и спремна за мало веће захтеве, али оно што је следило превазишло је дотадашње њене дневне „дозе“ планинарења. Бићу кратка и кренути од краја. Кренули смо око 11 ч, а у дом смо се вратили тек негде око 20ч, после пређених око 18 км и 2000мнв, уласка у Албанију у село Лепушу, повратак донекле истим путем. Закључак, изгубили смо се, јер нико раније није прошао гребеном, сви су мислила да овај или онај зна стазу, магла нам је сакрила скретање за Попадију, где грешком, незнајући, настављамо грбеном право – у Лепушу.
Обзиром да смо при спуштању са гребена, после Талијанке имали дугачак, захтевно стрм део, са прилично оштрим стенама и камењем, у повретку смо хтели то да заобиђемо. Из више покушаја, напред па назад, како то већ бива кад се лута, успели смо да се око 18ч поново нађемо на Талијанки, а када се вратила нада и осмех на лице, све је било лако. После више јаких успона, промашаја, ветра, кише, магле и нервозе у траговима, група је била тиха, удружена и није одустајала, а било је момената када је личило да ћемо неспремни заноћити на планини. Смењивала се нада и очај, делила се чоколада и вода, још овај успон и ту смо…
Недалеко од дома, срећемо организоване екипе које су кренуле да нас траже. Направили смо општу пометњу и бригу, надам се да су нам све опростили, сви они планинари који су се спремали за прославу доделе медаља и једног рођендана.
Наставља се дружење, логорска ватра, медаље, торта, песма…
29.06.понедељак
Дан је освануо са кишом, јаким пљуском. Одустало се од било какве шетње, нарочито пењања. Одлучено је да се крене за Београд и не губи време по киши, јер је у аутобусу било планинара који су по стизању у Београд, настављали даље путовање.
Трка „Волушница 2015″ – реч организатора, Александра Лукића
Ове године смо на традиционалном окупљању Табор планинара, Грбаја, у организацији нашег планинарског клуба Раднички Београд и ПСБ, одлучили да уведемо новину, планинарску трку „Волушница“. Циљ је био да проширимо врсте активности на вишедневном таборовању и употпунимо жеље и интересовања планинара који долазе на ову традиционалну акцију.
Старт трке је био од планинарског дома Бранко Котлајић а циљ врх Волушница 1879 мнв, 3,5 км дужина стазе, висинска разлика у успону 710 мнв.
Ову, прилично захтевну стазу, најбрже је прешао Марко Петровић (ПК Балкан), и поставио тренутно важећи рекорд – 49’15“. У конкуренцији планинарки, златну медаљу је освојила Душка Јаковљевић (ПД ГСП Нови Сад).
И да поменем наш подмаладак, Клинце планинце, где смо имали леп резултат и још лепшу другарску причу, Маја Вучковић (10), Елена Живковић (10) и Дарја Мијатовић (10) које су заједно стигле на циљ и поделиле прво место.
Очекујемо вас 2016. у још већем броју, већој конкуренцији и дужој и изазовнијој стази „Волушница 2016“.
Текст: Мира Антић
Фотографије: Зоран Митровић