26-29.06.2015.
Planinarska trka „Volušnica 2015″ (1879m)
Na akciji je učestvovalo oko 80 planinara iz oko 15 društava. Tabor je, tradicionalno, organizovao planinarski klub Radnički iz Beograda.
Krenuli smo velikim autobusom. Bio je pun odraslih i dece – klinci planinci PK Radnički. Kiša nas je ispratila iz Beograda, pratila u putu i dočekala u Gusinju. Dobrodošla pauza od sat vremena za doručak i kafu u ranim jutarnjim satima. Nastavljamo dalje ka selu Vusanje, odakle je planiran polazak na Zlu Kolatu (2534 nmv) za odrasle i „dečija“ tura ka vrhu Bora (2109 nmv). Međutim, slaba kiša i oblaci su nam bili pratnja, i dilema je bila da li uopšte kretati. Nastavljamo, i posle sat i po hodanja, neprekidne kiše i vetra, odustaje se od uspona i krećemo nazad. Klinci planinci sve to prate sa osmehom i bez ikakvih problema.
Uputili smo se ka ponoru reke Grlje, zatim i do njenog izvora, Savinog oka, gde izvire Skakavica i koja u svom toku ima i vodopad Grlje, odakle nastavlja tok pod imenom Grlja, i tako do spajanja sa vodom iz Alipašinih izvora i opet menja ime, postaje Vruja. Bilo je zadovoljstvo i pravo uživanje obići sve ovo, kroz netaknutu prirodu, huk vode i zaboraviti da je plan za taj dan bio drugačiji. A i vreme se lagano popravljalo.
Došlo je vreme da se smestimo. Preko Gusinja ka Grbaji u dom Branko Kotlajić. Svi klinci planinci su smešteni u domu, ostalo je po neko mesto i za starije planinare a ostali šire šatore na dobro uređenom prostoru oko doma. Zatičemo goste koji su stigli par dana ranije iz Hrvatske i Beograda. Priličan je broj i onih koji su stigli sopstvenim prevozom. Lazar Dojčinović, ispred domaćina, PK Radnički, otvara Taborovanje uz želje za što lepši i prijatniji boravak. Stiže večera i piće dobrodošlice uz logorsku vatru.
28.06.nedelja
Dan planiran za trku“Volušnica 2015″, koja su organizovali domaćini.
Već od 6.00 ujutro smo počeli da izlazimo iz šatora i doma, neko na kafu neko na rani doručak, jer je najavljeno da trka kreće u 8.30. Međutim, obzirom na prethodno kišni dan a suvo i obećavajuće jutro, svi su bili spremni već oko 7.30, tako da se brzo sve preorganizovalo i prvo su krenuli Klinci planinci sa njihovim vodičem Jagodom, zatim oni koji su išli na uspon sa vodičem Bojanom Milovanovićem i u 8.00 kreću prvi takmičari. Bilo je prilično prometno, jer smo pošli u različito vreme, a svi se kretali istom, prelepom stazom kroz visoku šumu, odlično markiranom. Ja sam bila među trkačima, pa je stizanje predhodnice i njihovo propuštanje trkača uz navijanje i bodrenje takođe bio poseban doživljaj. Ali, meni je najači utisak, tročlana trkačka dečija ženska ekipa. Njih tri, sa vodičem Nenadom Carevićem, su napredovale sa smehom i kikotom i lagano prestizale pojedine trkače i na cilj, vrh Volušnica stigle za sat i 50 minuta. Oblaci na vrhu su onemogućili da se uživa u veličanstvenim vrhovima tog dela Prokletija, ali nas nisu sprečili da uživamo u druženju.
Odluka organizatora je bila da se ne nastavi planirana grebenska tura Talijanka – Popadija – nazad u dom, jer magla i oblaci su onemogućavali dobru vidljivost, i trebalo je lagano krenuti ka domu istom stazom.
Grupa od 16 planinara se odvojila i krenula samoinicijativno grebenom ka Talijanki i Popadiji. U toj grupi sam bila i ja sa devojčicom od 10 godina, koja je bila u odličnoj kondiciji i spremna za malo veće zahteve, ali ono što je sledilo prevazišlo je dotadašnje njene dnevne „doze“ planinarenja. Biću kratka i krenuti od kraja. Krenuli smo oko 11 č, a u dom smo se vratili tek negde oko 20č, posle pređenih oko 18 km i 2000mnv, ulaska u Albaniju u selo Lepušu, povratak donekle istim putem. Zaključak, izgubili smo se, jer niko ranije nije prošao grebenom, svi su mislila da ovaj ili onaj zna stazu, magla nam je sakrila skretanje za Popadiju, gde greškom, neznajući, nastavljamo grbenom pravo – u Lepušu.
Obzirom da smo pri spuštanju sa grebena, posle Talijanke imali dugačak, zahtevno strm deo, sa prilično oštrim stenama i kamenjem, u povretku smo hteli to da zaobiđemo. Iz više pokušaja, napred pa nazad, kako to već biva kad se luta, uspeli smo da se oko 18č ponovo nađemo na Talijanki, a kada se vratila nada i osmeh na lice, sve je bilo lako. Posle više jakih uspona, promašaja, vetra, kiše, magle i nervoze u tragovima, grupa je bila tiha, udružena i nije odustajala, a bilo je momenata kada je ličilo da ćemo nespremni zanoćiti na planini. Smenjivala se nada i očaj, delila se čokolada i voda, još ovaj uspon i tu smo…
Nedaleko od doma, srećemo organizovane ekipe koje su krenule da nas traže. Napravili smo opštu pometnju i brigu, nadam se da su nam sve oprostili, svi oni planinari koji su se spremali za proslavu dodele medalja i jednog rođendana.
Nastavlja se druženje, logorska vatra, medalje, torta, pesma…
29.06.ponedeljak
Dan je osvanuo sa kišom, jakim pljuskom. Odustalo se od bilo kakve šetnje, naročito penjanja. Odlučeno je da se krene za Beograd i ne gubi vreme po kiši, jer je u autobusu bilo planinara koji su po stizanju u Beograd, nastavljali dalje putovanje.
Trka „Volušnica 2015″ – reč organizatora, Aleksandra Lukića
Ove godine smo na tradicionalnom okupljanju Tabor planinara, Grbaja, u organizaciji našeg planinarskog kluba Radnički Beograd i PSB, odlučili da uvedemo novinu, planinarsku trku „Volušnica“. Cilj je bio da proširimo vrste aktivnosti na višednevnom taborovanju i upotpunimo želje i interesovanja planinara koji dolaze na ovu tradicionalnu akciju.
Start trke je bio od planinarskog doma Branko Kotlajić a cilj vrh Volušnica 1879 mnv, 3,5 km dužina staze, visinska razlika u usponu 710 mnv.
Ovu, prilično zahtevnu stazu, najbrže je prešao Marko Petrović (PK Balkan), i postavio trenutno važeći rekord – 49’15“. U konkurenciji planinarki, zlatnu medalju je osvojila Duška Jakovljević (PD GSP Novi Sad).
I da pomenem naš podmaladak, Klince planince, gde smo imali lep rezultat i još lepšu drugarsku priču, Maja Vučković (10), Elena Živković (10) i Darja Mijatović (10) koje su zajedno stigle na cilj i podelile prvo mesto.
Očekujemo vas 2016. u još većem broju, većoj konkurenciji i dužoj i izazovnijoj stazi „Volušnica 2016“.
Tekst: Mira Antić
Fotografije: Zoran Mitrović