ЈАВОРЈЕ, ЛОЛА, НП „БИОГРАДСКА ГОРА“ И БЈЕЛАСИЦА

Брдељак 1653, Ковјачка глава 1673, Мали Зебалац 2065, Велики Зебалац 2129 и Лијевно 2081, Бендовац 1774 м;

Када смо се пре неколико година враћали са Комова преко Миоске и Боана за Дурмитор, први пут сам угледала Кенедијеву главу, локални назив за импресиван врх Лијевно у масиву Горње Мораче.

А падала је нека много лепа киша по нама…

И док сам се трудила да из петних жила сачувам и те наше (луде) главе возећи од кањона Мораче уз десетине серпентина према превоју Семољ, по тој истој киши, наједном се указао поглед на „све чему очи служе“ и схватих, да ми се Сињајевина налазу у десном, а лепеза од Комова, Талија, Маганика и Морачке капе, у левом џепу.

Какво место, помислих, какве погледе, угледах..

Још тада ми је било јасно да ћемо се тамо вратити још неколико пута, као што јесмо и да ћемо се тамо вратити и са вама, као што хоћемо, попети шта планина дозволи и на крају се одмарати заједно покрај Семољског језера, које се налази на прелепом планинском превоју и на висини од 1600 м.

У вези овог краја постоје бројне легенде и истините приче, а једна од њих је и да је војска још шездесетих година започела да гради тунел, не би ли повезала мештане Доње и Горње Мораче јер овако, деценијама, бар пола године локални пут од кањона Мораче до Семоља је под снегом и изложен одронима, па је становништво  Дубраве, Јеле, Крушевог луга, Драговића поља, Редица, Алуга и Доброг дола и других села и засеока потпуно одсеченo од света и најближег им Колашина до кога ако хоће да иду у продавницу, морају путовати око 30 км.

Али природа није дала; наиме, иако је тунел започет са градњом са обе стране планине, вода је стално плавила исти, и сви војни неимари, нису знали одакле сва та силна вода долази, док се нису уверили да је из Семољског језера које је удаљено више од десетину километара од уласка и изласка из тунела.

И тако једно језеро, доста порозно али велико, препуно тресeта, необичне лепоте и на висини од 1600 метара, није дозволило да му први комшија буде бетонски тунел.

То је још један пример како и сама природа бира, колико може у данашње време и датим суровим околностима и када ми људи из разних побуда запнемо из петних жила у све да се умешамо ( а то чинимо стално), са ким ће бити окружена.

А када је тамо најлепше, питате се?

Па рекла бих када је на Јаворју и Лоли пролеће, наравно као сада , јер када бисмо иначе направили овакве фотографије, у којима заједно у слози живимо ми, каћуни, снег и планина?

Водичи: Исидора Радоњић, МБ 810; тел: 063 1 639 198 и Златан Ђорђевић – ПК „Раднички“ Београд.

Превоз:  9.000,00 динара

(обухвата трошкове превоза најмљеним возилом, путарине, смештај и исхрана за возаче за три дана акције)

Ноћење у кампу: 12 евра/ноћ по особи са боравишном таксом – плаћа се домаћину на лицу места. У цену ноћења је укључен и доручак који нам спремају домаћини: вруће приганице, сир, домаћи џем, кафа или чај.

Документа: чланска картица са маркицом за 2024. годину, здравствена књижица, важећа лична карта или пасош и годишња карта за улазак у НП ЦГ или дневна карта за улазак на језеро која је 4 евра.

Опрема:  ранац, слојевита топла слојевита одећа, дубоке ципеле, камашне, кабаница, топлија јакна, рукавице, капа, шал, штапови и комплетна резервна преобука

Храна и вода: храна из ранца и минимум 1,5 литаре сваки дан на стази;

Пријаве и инфо код водича на Вајбер. Након што вам водич потврди да има места за планинарску акцију, учешће се потврђује уплатом целокупног износа на рачун клуба „Планинарски клуб Раднички“, Ђурићева 3а, 11000 Београд за који ћете добити фискални рачун (водич шаље учесницима акције инструкције за плаћање са одређеним позивом на број и сврхом уплате) или на састанцима друштва сваког четвртка од 19:00 до 20:30. У случају одустајања наћи замену јер се новац не враћа нити се може пребацити на другу акцију.

Програм

Петак 14.06.2024.

Полазак у 14:00 са великог паркинга  код Сава центра, савска страна, најближи Газели, скуп свих учесника акције у 13.45.

Идемо пут Мојковца где ћемо се у касним вечерњим часовима сместити у одличан камп под Сињајевином који држи једна дивна породица.  Понети мало више топлијих ствари за оне који су зимогризни.

Вечера из ранца. Дружење у заједничком дневном боравку. Ноћење.

Напомена: Камп је за планинарске стандарде одличан, али за туристичке скроман, па вас молим да ову информацију озбиљно узмете у обзир. Осим двокреветних, трокреветних и четворокреветних кућица, камп поседује више заједничких мокрих чворова и тушева са топлом водом, заједнички дневни боравак са шпоретом, фрижидером и посуђем за спремање и подгревање хране, кување кафе и чајева. Вреће нису потребне, а за пешкире немојте да ме питате. Камп кућице се не греју, али су топле и удобне, са чистом постељином и јастуцима и квалитетно су грађене па без обзира  на ову чињеницу, понесите топлијих ствари за случај да вам буде хладно преко ноћи. Евентуалне хладне и бесане ноћи ћете заборавити одмах ујутру, чим угледате Прошћенске планине, а онда Бјеласицу и на крају Сињевину јер таква је позиција кампа –  са свих страна је окружен планинама.

Субота 15.06.2024.

ЈАВОРЈЕ И ЛОЛА  – ГОРЊА МОРАЧА

Након врућих приганица и сира које ће наши домаћини спремити, превозом идемо до планинаског превоја Семољ на висину од 1600 метара одакле почиње наша тура кроз катун Јаворје и излазак на врхове Брдељак 1653, Ковјачка глава 1673, Мали Зебалац 2065, Велики Зебалац 2129 и Лијевно 2081. Пауза у локалним катунима да се купи сир и кајмак и у оближњој кафани на путу за камп где ћемо се заједно окрепити после туре. Повратак у камп око 19 часова.  Увече, дружење, заједничка вечера и ноћење.

Статистика кружне туре: 20 км и око 1200 м кумулативног успона и спуста. Стаза је средње физички захтевна. Сви врхови осим Великог Зебалца и посебно Лијевна нису технички захтевни, а на последња два ће изаћи само искусни планинари и/или планинарке у договору са водичима.

Недеља, 16.06.2024.

НП „БИОГРАДСКА ГОРА“[1] –  БЈЕЛАСИЦА (БЕНДОВАЦ[2], 1774 м.н.в.)

Рано ујутру доручак, вруће приганице и сир које спремају домаћини и потом одлазак до НП Биоградска Гора. Планинарска стаза другог дана почиње од Биоградског језера и води великим делом кроз прашуму, касније и макадамским путем који ћемо пречити,  преко Јoковача ливаде, осматрачнице за птице и преко Лалевића Долова у којима се налази катун Јанкетић, све до видиковца Бендовац (1774 м.н.в.) са кога се пружа изузетан поглед на Биоградско језеро,  прашуму Биоградске горе, Сињајевину и Дурмитор. У повратку са видиковца, у катуну Јанкетић се можемо окрепити, купити локалне производе и направити дужу паузу. По повратку на језеро, уколико будемо имали времена, правимо круг око језера на Биоградској гори (3.5 км).  

Статистика стазе  са кругом око језера: око 15 км и око 780 м кумулативног успона. Стаза је средње тешка физички, али није технички захтевна.

Полазак за Београд у 15:00 из Мојковца, а планирани долазак за Београд је у касним вечерњим часовима и зависи од задржавања на граници.

СВИ УЧЕСНИЦИ АКЦИЈЕ КОЈИ СУ БЛАГОВРЕМЕНО ПРИЈАВЉЕНИ, У ТРЕНУТКУ ПУТОВАЊА МОРАЈУ ИМАТИ ВАЖЕЋИ ПУТНИ ДОКУМЕНТ/ПАСОШ ИЛИ ЛИЧНУ КАРТУ!

Извештај са фотографијама прошлогодишње истраживачке акције на Јаворје и Лолу, можете погледати  ОВДЕ.

Велико хвала мом драгом колеги Дражену Марковићу, високогорцу ЦГ, на свим консултацијама око избора најлепше стазе која повезује Биоградско језеро и Бјеласицу.

[1] НП Биоградска гора (Књажев забран) у себи чува једну од највећих прашума у Европи  и која се простире на површини од 1600 хектара, у којој живе стабла стара неколико векова. Једна је од последње три прашуме у Европи и представља прво заштићено подручје после Националног Парка „Јелоустоун“ у Америци. „Овде све настаје и умире природним путем, нема мешања човека и настојимо да све остане ту где јесте“ ( Рнковић, 2019.). У срцу Биоградске горе, налази се прелепо Биоградско језеро, смарагдно зелене боје, на 1094 м.н.в.

[2] Видиковац Бендовац (Бјеласица) је најлепши и незаобилазан видиковац над прашумом Биоградске горе на готово свим турама преко Бјеласице па је самим тим и један од најпосећенијих драгуља ове планине и националног парка Биоградска Гора. Овај предео садржи чак 82 врсте различитог дрвећа.

Учесници акције планинаре на сопствену одговорност, уз дужно придржавање Правилника о безбедности и одговорности у извођењу планинарских активности Планинарског Савеза Србије:http://www.pss.rs/wp-content/uploads/2015/11/6-pravilnik-o-bezbednosti.pdf .

Према Закону о туризму (члан 86. став 4) за путовање није обезбеђена заштита у погледу гаранција путовања.

*Водич задржава право измене плана акције у случају непредвиђених околности.